MARA PETROVIĆ IZ RATKOVIĆA: NIŠTA ME NE RAZLIKUJE OD ZDRAVE OSOBE

Mara Petrović je penzionerka koja je svoju malu oazu mira našla u selu Ratković, blizu Kragujevca. Boluje od ulceroznog kolitisa već 28 godina i herojski se nosi sa njim. Voli da radi u svom dvorištu i brine o prelepim ružama. U današnjem intervjuu, Mara je podelila svoju IBD priču s nama i tom prilikom nas poslužila domaćim, tek ispečenim kiflicama sa sirom.

Foto: Stefan Đaković

Sinovljev odlazak u vojsku i početak bolesti

Mara se razbolela ‘94. kada joj je sin otišao u vojsku: „Veoma sam teško podnela njegov odlazak. Ležala sam na Infektivnoj klinici u Kragujevcu i tad su mi ustanovili ulcerozni kolitis. Imala sam samo prolive kada sam primetila da nešto nije kako treba. Desilo se odjednom i više nije nikako moglo da stane. Uradili su mi snimanje koje je bilo veoma bolno i strašno je izgledalo. Nakon što sam dobila dijagnozu, otišla sam u banju i neko vreme pila lekove. U tom periodu, nakon što sam izašla iz bolnice ‘94 i otišla u banju, sve do povratka bolesti, nisam imala bilo kakve simptome ulceroznog kolitisa. Bila sam mirna sve do 2018. godine. Tada sam završila u bolnici i skoro 3 meseca bila tamo.“

„Prvi put kada mi je dijagnostikovana bolest, ništa nije išlo glatko“, priseća se Mara. „Isprva su ustanovili da imam amebe. Ležala sam u bolnici zbog toga i dva puta se vraćala. Onda su počela krvarenja i odlučeno je da je neophodno snimanje debelog creva. Pregled je bio veoma bolan, ali je konačno utvrđeno je šta je u pitanju.“

Danas se kolonoskopija radi pod totalnom anestezijom i ništa ne boli. Idem na svakih šest meseci na kolonoskopiju i nije me strah uopšte. Priprema je malo teža, ali inače od samog pregleda i snimanja uopšte nemam strah.

Reaktivacija bolesti nakon 24 godine

Bolest je kod nje bila potpuno mirna i normalno je živela bez ikakvih lekova i terapije sve do 2018. godine. Išla je na redovne kontrole i uvek je sve bilo kako treba. Međitim, zbog velikih životnih poteškoća, čak 24 godina kasnije, bolest je ponovo ušla u Marin život. „Preživela sam svašta. Unuče mi je preminulo, a nakon toga i muž. Tada se desila ponovna aktivacija moje bolesti. Bila sam opterećena njegovim stanjem, jer je bolovao od karcinoma. Kada se ulcerozni kolitis ponovo aktivirao, bilo mi je veoma teško. Taj relaps je bio mnogo teži nego kada se bolest pojavila prvi put i jedva sam se izvukla.“

„Dugo sam ležala kod kuće i krvarila, mislila da sam dobila hemoroide. Pošto mi je muž umro, u to vreme sam bila kod sestre. Nisam htela sina da opterećujem time, a bilo me je i sramota da kažem tačno šta mi se dešava. Moja pokojna sestra bliznakinja mi je bila velika podrška u tom momentu. Terala me je da idemo kod lekara jer se situacija već otrga kontroli, međutim odbijala sam misleći da će se samo srediti. Pila sam čajeve i svašta sam radila kako bih lečila hemoroide i nije mi palo na pamet da je u pitanju reaktivacija moje osnovne bolesti. Dever moje sestre, dr Goran Davidović, kardiolog, je došao da me obiđe na njeno insistiranje i tada rekao da pod hitno moram u bolnicu. Otišla sam u Beograd privatno da obavim kolonoskopiju. To je bila prva kolonoskopija nakon više od 20 godina i plašila sam se da će biti isto kao i nekad. Tamo su mi obavili kolonoskopiju pod opštom anestezijom, kao i histopatološki nalaz i utvrdili da imam težak oblik relapsa.“

Foto: Stefan Đaković

Iako nije imala operacije koje su vezane za ulcerozni kolit, Mara je operisala stomačnu aneurizmu i proširene vene. Takođe je sa samo 29 godina imala kompletnu ginekološku operaciju: „Bila sam u drugom stanju i tom prilikom, nažalost izgubila bebu, dobila sepsu, a nakon transfuzije krvi, dobila i transfuzionu žuticu. E, to je za mene bilo staršno. Mnogo mi se oštetila jetra zbog toga. Kada sam ležala na Infektivnoj zbog ulceroznog kolitisa, doktor mi je nakon analiza rekao da imam hepatitis C. Tada sam mnogo plakala i pitala se kako sam to uopšte dobila. Međutim, to je bio lažno pozitivan rezultat, upravo zbog problema s jetrom koje imam. Sada ne znam u kakvom je stanju, jer zbog korone nisam stigla da uradim sve neophodne analize i snimanja.“

Praćenje bolesti i davanje terapije obavljaju dr Nataša Zdravković i dr Živa Živić. Mara tvrdi da je samo uz pomoć njih, kao i divnih medicinskih sestara, ona danas živa. Uz pomoć lekova i doktora, ja sam i dan danas tu: „I lekari i sestre su besprekorni, nemam reči kojima bih mogla dovoljno da ih pohvalim. Da nije bilo njih, ne bi bilo ni mene danas. Primam biološku terapiju i veoma je dobro podnosim. Primam je jednom u dva meseca u bolnici, a između terapija pijem lekove redovno. Između terapija nemam tegobe, osećam se odlično. Dajem redovno krv na analizu, gde se gleda kakvi su mi CRP, sedimentacija i drugi parametri bez kojih ne mogu ni da primim terapiju. Do sad je sve bilo u redu.“

Korona nije ništa mnogo poremetila u toku mog lečenja. Jedino što je drugačije je to što bih morala da se testiram na kovid kada bih išla na terapije. Pozovem telefonom, najavim se i pitam kad da dođem, oni mi zakažu i to je to. Osoblje je prijatno i ljubazno, tako da ni sa zakazivanjem nemam problema. Medicinske sestre Maja i Jeca su izuzetne, imam njihove brojeve telefona i mogu da ih pozovem ako je neophodno. 

„Iz grada sam pobegla na selo i više se nisam vraćala“

Maru ništa ne izdvaja od zdrave osobe, osim ishrane: „Sad sam sve počela da jedem, ali moram da ljuštim voće i povrće. Ne jedem svežu papriku, već samo pečenu, pa oljuštenu, ne jedem koru od paradajza, pa kad spremam zimnicu, odvojeno je spremam za sebe, jer sve moram da oljuštim i da izdvojim seme. Ne jedem ljuto, kiselo i nikako mnogo slano. Ne jedem mnogo pečene i pržene hrane, više kuvane.“

Do pre dve godine sam bila na veoma strogoj dijeti. Nakon toga sam bila željna svega i kada sam počela da jedem normalno, ugojila sam se i ništa nisam osetila da mi ne prija.

Kada je počela ponovo da jede normalno, doktori su joj preporučili da hranu uvodi postepeno i vidi šta joj smeta, a šta joj prija: „Na primer, sutlijaš sam nekad mnogo volela, ali nažalost sad više ne mogu da ga jedem, smeta mi. Sir i mleko normalno varim, ali pirinač nikako. Ništa mi ne pada teško i živim normalno. U poslednje vreme se osećam odlično, popravila sam se, ugojila se 20kg od trenutka kad sam izašla iz bolnice. U periodu relapsa sam toliko i izgubila. Sada se mnogo bolje osećam, iako bih mogla i koji kilogram da smršam“, kroz smeh priča Mara.

Foto: Stefan Đaković

„Pobegla sam iz grada na selo čim sam izašla iz bolnice, jer je tad počela pandemija. Odmah sam došla u Ratković. Bilo me je strah da dobijem koronu, jer uz autoimunu bolest koju imam, možda ne bih preživela. Više se nisam vraćala u grad. Nemam komšiluk, malo ljudi ovde živi, ali meni nikad nije dosadno, uvek nađem nešto da radim.“

Sve sama radim – kosim, sadim ruže… Nemam baštu, ali dvorište imam i volim da se brinem o svojim ružama. Nemam nikakve obaveze. Sin radi i ima svoju firmu, unuk je završio fakultet i zaposlio se… Mirna sam što se svega toga tiče. Ulcerozni kolitis mi zaista ne predstavlja bilo kakvu prepreku.

„Ne razmišljajte mnogo o bolesti – duže ćete živeti“

Kada je dobila dijagnozu i ušla u relaps, najveća podrška su joj bili članovi porodice. Posećivali su je u bolnici redovno i brinuli o njoj dok je bila bolesna: „Mene je, da budem iskrena, bilo sramota sinu da pričam šta mi se tačno dešava, ali sestri sam uvek mogla sve da kažem, zato sam i otišla kod nje nakon što mi je muž preminuo. Da nije bilo nje, možda ne bi bilo ni mene.“

Prvi put kad joj je dijagnostikovan kolitis, Mara je bila zaposlena. Osim dve koleginice, niko nije znao da je ona bolesna, niti je ona to nekome pričala. Poslodavac joj nije pravio probleme kada je trebalo povremeno da ode na bolovanje: „Takvo je to vreme bilo – doneseš doznake od lekara i to je to. Niko ne zabada nos u tuđa posla i ne pravi ti probleme.“

Drugim pacijentima koji boluju od zapaljenske bolesti creva je za kraj poručila da žive normalno, koliko god je to moguće: „Ja na primer, ne razmišljam o tome uopšte. Za mene ulcerozni kolitis i nije neka poteškoća. Mene mnogo više brinu drugi zdravstveni problemi koji mogu biti daleko gori. S ulceroznim kolitisom može normalno da se živi. Ne razmišljajte o bolesti, duže ćete živeti.“

Foto: Stefan Đaković