PRIČALI SMO SA IVANOM, IBD SESTROM KOJA RADI U BEČU

Ivana Schmale je diplomirana medicinska sestra, poreklom iz Srbije. Od novembra 2019. godine radi u na specijalističkoj ambulanti za hronične bolesti creva Interne univerzitetske klinike u Beču.Ivana nas je sprovela kroz procedure koje ona sprovodi kada su IBD pacijenti u pitanju. Objasnila nam je kako se pojedinačno i u opštem smislu odvijaju savetovanja i uvodjenje IBD pacijenta u različite biološke terapije.

Savetovanje o terapiji

Nakon postavljanja dijagoze zapaljenskih oboljenja creva mnogi pacijenti imaju strah od lekova i terapija, kao i mogućih nus pojava. Medicinskim radnicima neretko će pacijenti postaviti pitanja kao što su: “Šta ako moje telo ne prihvati lek?“ i “Da li će moj imuni sistem totalno da padne?” Ivana nam je objasnila kako se ona snalazi u takvim situacijama: „Kao prva i glavna karika u ovom sistemu je doktor, gastroenerolog, koji sva pitanja i moguće bojazni pacijenta, moguće neželjene reakcije i dalju proceduru razjašnjava pri kliničkim kontrolama, kao i pri uputu na terapije. Moja uloga, kao IBD sestra, je da pacijentima u daljim savetovanjima što detaljnije pojasnim, pojednostavim i omugićim informacije koje su im neophodne. To su uglavnom individualni razgovori, koji vode u različite smerove. Trudim se da se skoncetrišemo na trenutnu situaciju i osećaje, kao i na moguće komplikacije. Svaki pacijent je drugačiji i poseduje druge interese, kao i strahove. “

Iako je od velike važnosti da se ispoštuje kontinuitet primanja terapije, nekada se dešava da će pacijent posumnjati u njenu delotvornost i poželeti da je samostalno prekine. Kada se to dogodi, Ivana će objasniti pacijentu, i više puta, ako je to neophodno, cilj i važnost terapije koju prima. „Dajem pacijentima mogućnost da kontaktiraju sa mnom telefonskim ili putem mejla, čak i nakon ličnog razgovora, kada malo razmisle i shvate da imaju još pitanja. Trudim se da u najkraćem mogućem roku odgovorim. Savetovanje možemo i lično da obnovimo kod nas na klinici, pa čak i sa doktorom, ako je neophodno, ne bi li se sve razjasnilo, pre nego što se dođe do zaključka, prestanka ili promene terapije.“

„Moj lični cilj je da se pacijenti ne ustručavaju da svoje probleme, strahove ili nedoumice sa mnom podele. Moja obaveza je, da ih u svom domenu, u tome  prosvetlim i koliko je moguće uputim.“

Na pitanje da li se nešto promenilo u savetovanju pacijenata u odnosu na prethodne godine i da li pacijenti putem interneta dobijaju pogrešne informacije i zaključke, Ivana nam odgovara: „Kroz medije je interesovanje pacijenata ekspandiralo. Hronično oboleli od zapaljenskih bolesti creva su se takođe promenili, s obzirom na to da dosta pacijenata spada u mlađe generacije, koji znaju da prepoznaju ozbiljne i pouzdane izvore. Svakako, većina dolazi na savetovanje sa predznanjem, ciljanim i već skoro formiranim odgovorima, s potrebom potvrde ili odobrenja sa naše strane.“

Komunikacija s pacijentima

Kroz pandemijsku situaciju u poslednje dve godine, komunikacija s pacijentima se dosta promenila. Koliko je to uticalo na kontakt i kontrole sa pacijentima na Univerzitetskoj klinici specijalističke ambulante za hronične bolesti creva u Beču, Ivana nam objašnjava: „Meni se čini da su se mogućnosti kontakta pacijenata sa nama za vreme pandemijske situacije dosta poboljšale. Telefonski, kao preko mejla smo dosta fleksibilniji, kao i uz dodatni šalter 5 za IBD bolesti koji je odnedavno ponovo u funkciji. Uz to, osim moje telefonske linije i mejla, uvedena je linija i mejl adresa za zakazivanje termina specijalno za hronične bolesti creva.“

Stariji pacijenti pretežno komuniciraju telefonskim putem. S obzirom na to da veliki broj pacijenata ima između 30 i 50 godina, ne žele uvek da pričaju o bolesti telefonski, te im je komunikacija putem mejla bolja opcija. Ivana Schmale je na raspolaganju pacijentima svakog dana tokom radne nedelje od 8 do 16č. i na sve mejlove odgovara u roku od 24 sata.

Strahovi i brige zbog imunosupresivnih terapija su česte

Na savetovanjima Ivana se trudi da pacijentima pojasni i ukaže na moguće posledice i komplikacije ukoliko se medikamentozna terapija i kontrole preskaču. Pacijenti odlučuju samostalno i nisu primorani to da ispoštuju, tako da odgovornost leži na njima i njihovim odlukama. „Pri početku terapije, pacijenti dobijaju konkretne planove i standardom propisane kontrole. Na njima je da li će iste da ispoštuju“, kaže nam Ivana.

„Strahovi i brige zbog imunosupresivnih terapija su česte. Ne mogu reći u kom smeru će se situacija odvijati – osim da, po potrebi, svojim prisustvom i dostupnošću ohrabrim i uverim pacijente da smo tu za njih.“

Mnogi pacijenti žele da znaju koliko dugo se terapija uzima, da li je neophodno primati je doživotno. To su pitanja koja su veoma individualna, a odgovori nepredvidivi. Biološke, imunosupresivne i ostale terapije se detaljno sa pacijentom komuniciraju, moguće neželjene posledice ili pak komplikacije se podrobno objašnjavaju svakom pacijentu. Na taj način, ako bi i došlo do nekih neželjenih dejstava, pacijenti znaju koji su im sledeći koraci.
Često su zastupljena i pitanja o ostalim lekovima koji se smeju ili ne smeju koristiti uz zapaljensku bolest creva ili terapiju koja se za nju koristi. Pacijenti mogu dobiti i savetovanje o ishrani, polnim odnosima, organizaciji i sličnim pitanjima.

Rad sa pacijentima u vreme pandemije

Pacijente sa terminima, pogotovo sada za vreme pandemije, trudimo se da na vreme primimo i završimo po planu. Naravno da ponekad ima oscilacija od dogovorenog vremena, ali uglavnom ne duže od pola sata, kaže Ivana.

„Pri akutnom dolasku u našu ambulantu (što znači da pacijent dolazi hitno, sa akutnim problemom bez termina) čekanje je neophodno, jer se radi hitna krvna slika pa sledi detaljan razgovor sa gastroenterologom koji je taj dan zadužen za hitne slučajeve. Tada su pacijenti svakako obavešteni i znaju da je to neophodno za dalji rad i moguće rešenje problema.“

Ivana nam objašnjava kako izgleda jedan njen radni dan: „Moj radni dan počinje u 8 sati jutarnjom sednicom gastroenterološke ambulante, koja traje oko pola sata.Nakon toga slede savetovanje ili uvodjenje venskih i subkutanih terapija kod pacijenata, koji su terminizirani. Za to vreme sam telefonski dostupna i trudim se da se uvek javim. Za pacijente koji su trenutno na savetovanju, možda nije idealna pojava da često zvoni telefon, ali sa druge strane, isto tako će i njima možda nešto biti potrebno nekom prilikom, pa im uz izvinjenje objasnim zašto se javljam i prekidam na kratko naš razgovor.“

Ivana dnevno obavi oko 20-30 poziva, a iste je neophodno dokumentovati i zavesti u sistem, tako da i to zahteva dodatno vreme. Organizacija termina, naručivanje lekova, odgovaranje na mejlove, kao i sednice sa doktorima, nadredjenima i službama osiguranja su njena svakodnevnica koja se manje ili više po potrebi menja.

Obratite pažnju na poslednji pasus u lekarskom izveštaju

Kada smo je pitali koju poruku bi za kraj poslala svojim pacijentima, Ivana je rekla da dosta pacijenata s njom kontaktira sa pitanjima: „Kada mi je sledeća kontrola?“, „Kada  treba da vadim krv ponovo?“, „Kada mi je sledeća injekcija?“ Ona naglašava da svi njeni pacijenti pri lekarskim kontrolama dobijaju pisani izveštaj lekara specijaliste. Na kraju tog izveštaja uvek je propisan dalji plan ili planirana procedura od strane doktora. Ivana poručuje svim pacijentima i apeluje da, iako je početak tog izveštaja možda u šiframa i dijagnozama, obrate pažnju na poslednji pasus u kome se nalaze informacije neophodne za dalji tok lečenja.