IBD – priče pacijenata – Andrej Bobocki

ANDREJ BOBOCKI IZ NOVE PAZOVE: SA OSMEHOM KROZ IZAZOVE KOJE JE DONELA KRONOVA BOLEST

Andrej Bobocki je petnaestogodišnjak iz Nove Pazove. Od svoje jedanaeste godine boluje od Kronove bolesti, a u svom domu dočekao nas je sa roditeljima spreman da otvoreno podeli priču o putu koji je sa porodicom prošao u protekle četiri godine. Ne možemo da ne primetimo ljubav i podršku njegove majke i oca, koji su zajedno krčili put za svoje dete ali i svu drugu decu koja se bore sa sličnim bolestima. Takođe, na dan kada je ovaj intervju nastao, u gostima kod Bobockih sreli smo i doktorku Ivanu Kitić, koja brine o Andrejevom zdravlju. Ovom prilikom zahvaljujemo joj se na prisustvu i požrtvovanosti.

Foto: Stefan Đaković

„Prvi simptom Kronove bolesti bila je fistula”

Andrej je od prvih simptoma dobio fistulu, kako kaže, nije odmah razumeo ozbiljnost stanja i verovao je da će brzo proći. „Roditelji su u početku mislili da je to običan čir. Bavili smo se time da budem dobro, ali nismo shvatili to kao nešto ozbiljno od samog početka. Međutim, jednog dana sam došao iz škole i roditelji su ugledali fleku na mojim trenerkama. Tata je odmah proverio koja je dežurna ustanova i odmah smo se uputili hirurgu koji je drenirao fistulu. Sećam se da su mi stavili gaze i zavoje i rekli da je kontrola za sedam dana. Na kontroli su ponovili dreniranje i previjanje. Na trećoj kontroli smo otišli kod gastroenterologa i on je naložio hospitalizaciju, kako bi se videlo šta je u pitanju. Urađene su kolonoskopija i gastroskopija u anesteziji i postavljena je dijagnoza – Kronova bolest. Dijagnostika je trajala mesec dana – od fistule do potvrde da bolujem od Krona.”

Enteralna ishrana kao lek

Kako je svoje lečenje započeo na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „dr Vukan Čupić“, odmah se započelo sa tretmanom. Andrej je bio na enteralnoj ishrani koja je, u njegovom slučaju, podrazumevala da dva meseca bude samo na ovim napitcima, kao zameni za sva tri obroka. On se tog perioda ovako seća: „Od tog trenutka sam dva puta nedeljno išao na Institut na kontrole i bio dva meseca na enteralnoj ishrani, bez unosa druge hrane. Vremenom smo krenuli sa pasiranom hranom za ručak, onda je doručak i ručak bio pasirana hrana, a zatim i sva tri obroka. Nakon toga počeo sam sa normalnom hranom. Taj period bio je izazovan. Trebalo mi je, po mom mišljenju, mnogo vremena da se oporavim. Imao sam 11 godina i 27 kg, vidno sam smršao, ali mi je ovaj vid lečenja bio od koristi, pa nismo imali dilemu da li smo na pravom putu.”

Andrej sada ide na kontrole jednom u tri meseca, pa i ređe, jer se oseća dobro. Vratio se plivanju i ocenjuje svoje zdravlje kao dobro. „I dalje ne jedem mleko, mlečne proizvode i konzerviranu hranu, ali smem mleko bez laktoze, a kada je neko slavlje smem da pojedem i parče torte.”, podelio je Andrej sa nama.

O Andreju brinu doktorka Ivana Kitić, dr Marija Kocić i dr Dragan Prokić. Oni su danas prijatelji, poznaju se intimno, a provode i vreme zajedno, kada se ukaže prilika i van bolnice. Lekari su njemu i njegovim roditeljima uvek dostupni telefonom za sve nedoumice i pitanja.

Foto: Stefan Đaković

„U početku mi je sve bilo čudno…”

Na pitanje kako se osećao kada je saznao da boluje od Kronove bolesti, Andrej odgovara: „U početku mi je sve bilo čudno, pogotovo jer nisam smeo ništa da jedem. Ugradili su mi seton zbog drenaže fistule i morao sam da sedim na šlaufu. To mi je bilo neobično ali sam se uz podršku porodice, lekara i drugara brzo sa time pomirio.”

Školovanje kod kuće

„Peti i šesti razred sam završio kod kuće, jer sam morao da sedim na šlaufu ili jastuku i odlazak u školu prosto nije bio moguć. Nastavnici su dolazili kod mene i završio sam peti i šesti razred u kućnim uslovima. Svi smo se trudili da ovo bude pogodno za mene i moje obrazovanje. Sa druge strane, ni društveni život nije patio jer su drugari dolazili kod mene, a i ja bih se u tom periodu često prošetao do njih. Drug i drugarica su mi čak bili u poseti kada sam bio mesec dana u bolnici zbog ugradnje setona.” – kaže Andrej i napominje da je sada upisao srednju školu za tehničara drumskog saobraćaja u Staroj Pazovi. Takođe, nakon četiri godine, on se vratio plivanju i veoma je motivisan da nastavi gde je stao pre postavljanja dijagnoze.

Andrej nije rob sopstvene bolesti i njegov život se vraća u normalu. „Apsolutno sam samostalan sada, ali je bilo perioda kada sam imao 27 kg i samo ležao u krevetu kod kuće ili u bolnici i primao infuziju i tada su mi roditelji bili potrebni. Sada sve mogu”, navodi Andrej.

Za kraj intervjua, Andrej je kratko poručio svima koji se bore sa sličnim tegobama da slušaju svoje lekare, paze na ishranu i budu strpljivi.

Foto: Stefan Đaković