Ove godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, kao i Evropskog udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (EFCCA) pokrenuli smo priču o IBD centrima, a sve to iz ugla IBD sestara. U oktobru smo Vam predstavili IBD centar Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
Ovog 19. u mesecu pričaćemo o IBD centru Univerzitetske dečje klinike Tiršova. Kroz priču nas vodi IBD sestra dnevne bolnice Odeljenja pedijatrijske gastroenterologije sa digestivnom endoskopijom i odsekom za hepatologiju, Sandra Apostolović.
Foto: Stefan Đaković
O IBD centru UDK Tiršova i njegovim kapacitetima
„Postoji samo jedna prostorija gde nam deca sa zapaljenskim bolestima creva dolaze na biološku terapiju. Nažalost, nemamo drugih. Takođe u toj istoj prostoriji dnevne bolnice se vrše pregledi i tu im otvaramo istoriju bolesti kada pacijent dođe na primanje biološke terapije. Kada treba obaviti kontrolne gastroskopije i kolonoskopije, radimo ih u endoskopskom kabinetu. Sve to je u okviru Odeljenja pedijatrijske gastroenterologije sa digestivnom endoskopijom.“ – objašnjava nam sagovornica Sandra.
Skoro svi lekari i sestre Odeljenja su obučeni da brinu o ovakvim pacijentima. Glavna sestra Nataša Kojić, dr Nina Ristić, dr Ivan Milovanović, dr Milica Radusinović i dr Nataša Dragutinović, kao i IBD sesra Sabdra i ostale medicinske sestre čine tim IBD centra UDK Tiršova: „Svi smo mi uključeni u lečenje te dece i znamo sve što je vezano za to, pa se smenjujemo. To je zaista jedna kvalitetna saradnja.“
Ukoliko ste propustili IBD podkaste s dr Ninom Ristić i Ivanom Milovanovićem, pogledajte ih u nastavku.
Zaduženja IBD sestre
Na pitanje šta jednu medicinsku sestru čini IBD sestrom i koja su njena zaduženja, Sandra nam je rekla: „Prvo i osnovno što svaka IBD sestra treba i zna da radi jeste davanje biološke terapije, to je prvo i osnovno, a onda i sve ostalo. Kod nas su sestre obučene koje rade s biološkom terapijom, ali i da rade u endoskopskom kabinetu. To znači da ćemo mi, zajedno s doktorima, raditi i asistirati pri kolonoskopijama i gastroskopijama.“
Foto: Stefan Đaković
Osim tih zaduženja, IBD sestra pacijentima vadi krv za analize, daje savete, radi zdravstveno vaspitanje roditelja i te dece, kao i sve druge složene stvari: „Radimo i obuku za davanje Humire. Za vežbanje koristimo jedan pen koji je za to namenjen i nakon obuke, pacijent terapiju nosi kući i spreman je da je samostalno, tojest, uz podršku roditelja, daje. Jednom mesečno dolaze da pokupe terapiju, ali ima i pacijenata koji žele da budu ovde dok primaju terapije, što je uvek opcija ukoliko neko ima strah da to samostalno obavlja.“
Odnos medicinska sestra-roditelj-dete
„Na biološkoj trenutno imamo sedamdeset osmoro dece. Najmlađi pacijent nam trenutno ima dve godine. Sveukupno pacijenata koji imaju neku od zapaljenskih bolesti creva, bila to Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, ima oko 150, po rečima dr Milovanovića.“ – govori nam Sandra.
Kada roditelji prvi put saznaju za dijagnozu svog deteta, muče ih razna pitanja i imaju mnoge brige. Sandra nam naglašava da je uvek glavno pitanje koliko dugo će ova bolest trajati i koliko dugo će se njihovo dete boriti sa simptomima: „Naravno da sve roditelje muči da li će dete moći normalno da živi, da se bavi sportom, da ide na ekskurzije, šta mogu da jedu, da li će ih bolest sputavati u životu, a za devojčice se uvek provlači pitanje plodnosti – da li će ikad moći da rađaju decu. Sve su to normalna i očekivana pitanja na koje smo mi uvek spremni da odgovorimo.“
„Treba znati da su ovo zahtevni pacijenti i vrlo je važno da se njihova bolest drži pod kontrolom. Radimo sijaset analiza, jer su zapaljenske bolesti creva hronične bolesti, traju tokom celog života. Mi smo s njima od otkrivanja bolesti do njihove 18 godine, zajedno prolazimo kroz dijagnostiku, analize, kroz ceo njihov život praktično. I mi sami proživljavamo tu bolest zajedno sa njima.“
„Potreban nam je mnogo veći prostor“
Kada smo je pitali koje planove imaju za razvoj IBD centra i uopšte za rad sa IBD pacijentima, Sandra nam je rekla: „Prvo i osnovno je da imamo veći prostor. Za ovaj obim posla i količitnu pacijenata, prostor koji trenutno imamo je u najmanju ruku nedovoljan. Dakle, za početak mnogo veći prostor, a onda i više osoblja koji će brinuti o ovoj osetljivoj grupi pacijenata.“
Foto: Stefan Đaković
Više osoblja je potrebno i radi kvalitetnije komunikacije s pacijentima: „Svakako u okviru radnog vremena mnogo komuniciramo s pacijentima i roditeljima, ali van radnog vremena komunikaciju s njima vrše lekari, koji nas upućuju kasnije u dalje funkcionisanje, a kojih je na ovaj broj pacijenata malo.“ – govori nam.
